Сверачунарски појмовник

Смењивање слика или музичких нумера тако што се једна прво утопи, а затим друга изрони.

Постепено појављивање слике из почетне једнобојне позадине (често црне, нпр. у играма), или појачавање звука из почетне тишине (нпр. у плејерима).

Постепено нестајање слике у једнобојној позадини (често црној, нпр. у играма), или стишавање звука до тишине (нпр. у плејерима).

Заокружена и јасно одређена особина коју програм поседује, радња коју може извести, или захтев који испуњава.

Најмања организациона јединица података на рачунару, заведених под извесним именом преко којег им се може приступати. Такође се може преузети с неког другог рачунара у мрежи, нпр. са Интернета.

Програм помоћу којег се датотеке и фасцикле могу отварати, премештати, умножавати, итд. Поред локалним, често уме да рукује и удаљеним системима датотека. Према начину приказа и извођења радњи над датотекама, деле се на: двопанелске, навигационе, просторне, тродимензионалне, итд.

Ниска под којом се датотека води у систему датотека, ради приступања и тражења кроз стабло фасцикли. Обично се састоји од основног имена праћеног тачком и наставком, мада наставак може изостати: recnik.pdf (или речник.pdf), emacs. Тачан скуп дозвољених знакова и највећа дужина зависе од комбинације оперативног система и система датотека, и начина на који су подешени.

Начин на који се датотеке записују и распоређују на складишном медијуму, попут хард-диска. Програмски се изводи на ниском нивоу, као компонента оперативног система, који обично подржава више различитих начина записа — како да би корисник могао да одабере најподеснији за своје потребе, тако и зато што различити складишни медијуми често прихватају различите начине записа.

Веб читач који је направила Мозила.

Стилски јединствен скуп графичких обличја којима се визуелно представљају знакови у тексту. Разликују се по подршци писама, нпр. неки садрже само латинична слова, други само источноазијске идеографе, итд. Према посматраној карактеристици могу се поделити на: пропорционалне и једноширинске, битмапиране и векторске, серифне и бесерифне, итд.

Доњи део странице с текстом, нпр. у књизи или на веб страници, у којем се дају фусноте, а често и број странице. Понекад садржи и опште податке о тексту, нпр. име аутора или датум последње измене.

Наредити програму да учини другачије од оног што предлаже или препоручује, или да увек поступа на исти начин где би се иначе понашање разликовало од случаја до случаја. На пример, наредити излазак усред поступка у току, или гашење рачунара иако има пријављених корисника.

Задати извршавање одређене радње или постављање одређене вредности, када би у супротном то могло бити прескочено или учињено аутоматски на основу тренутних околности. На пример, задати употребу тачно једног кодирања уместо препознавања према тексту, или резолуцију за фонтове независну од физичке величине монитора.

Уређени скуп поља за унос текстуалних података, с кратким описом податка покрај сваког поља. У папирном облику нпр. за уписе или анкете, а у електронском нпр. на веб страницама, за регистрацију на форуме или куповину на мрежи.

Спољашње корисничко сучеље које заклања самосвојно сучеље програма, тако да кориснику омогући лакши рад с тим програмом. Типично се јавља као графичка надградња када је самосвојно сучеље текстуално.