Сверачунарски појмовник

Програм који непрекидно ради у позадини, изван погледа и без непосредног општења с корисником, обављајући неки задатак ниског нивоа од важности за удобан рад на рачунару: надзирање активности делова хардвера, обрада мрежних активности, извршавање унапред планираних радњи, обавештавање о стању напајања, итд. Обично се покреће аутоматски при подизању оперативног система, али се може покренути и касније, на захтев корисника или под одређеним стицајем околности.

Плазма прикључак за добављање одређеног типа података, понекад и њихову визуелизацију. Обично се користе у плазма виџетима, нпр. за надзор стања батерије на лаптопу, извештај о временској прогнози, претрагу извора на Интернету, итд.

Таква вредност одређене поставке у програму, какву су аутори одредили као најпристалију потребама већине корисника, најпоузданију за исправан рад програма, најбољу за безбедност рачунара, итд. Поставке имају овакве вредности при првом покретању програма, и кориснику се обично пружа могућност да се у сваком тренутку врати на њих пошто је нешто својеручно мењао.

Утврђени знак (или више њих) који, стављен на почетак и крај сегмента у тексту, омеђава тај сегмент као посебну ниску. Некад су почетни и крајњи знак исти (нпр. прости наводници), а некад се разликују (нпр. отворена и затворена заграда). Ако је текст подељен раздвајачима, често се стављају око ниске у којој раздвајач треба да се нађе као обичан знак.

Корени елемент графичког сучеља који обухвата све остале, прекривајући цео екран монитора. На њему се налазе прозори програма̑ у раду, разне иконе (нпр. за покретање програмȃ, корпа за смеће, често коришћени документи), панели, и аплети који исцртавају разне ствари (нпр. казаљке сата, оптерећење система, временску прогнозу).

Графичко рачунарско окружење засновано на метафори радне површине, које се одликује високом предусретљивошћу како би било приступачно најширем кругу корисника.

Програмер који се, поред непосредног писања кода, бави и неким другим елементима израде и одржавања програма. То могу бити пројектовање, тестирање, документовање, подршка, итд.

Прозор који програм издаје како би корисника обавестио о нечему, затражио даља упутства, или омогућио обављање неке усредсређене и краткотрајне радње, попут избора датотеке или подешавања.

Ниво организације података изнад датотека, на којем се више њих групише у одређену тематску целину, заведену под неким именом. Груписање може бити по типу података (нпр. збирка слика, текстова, музике), временско-просторном догађају (садржаји са путовања, извештај о пројекту), и слично. Такође, неколико оваквих група може бити обухваћено једном надгрупом, и тако даље, чиме се успоставља стабло фасцикли.

Графички програм за пријављивање, који кориснику тражи да унесе корисничко име и лозинку како би га пропустио на радну површину.

Од датотека изворно смештених негде у мрежи (посебно на Интернету) начинити копије на локалном рачунару. Традиционални мрежни извори су сервери (нпр. ФТП), а у новије време и п2п мреже (попут битторента).

Заокружен пакет датотека на располагању за преузимање.

Уређај којим се подаци читају са трајног складишног медијума или уписују на њега. Медијуми могу бити нераздвојиви саставни део уређаја (нпр. плоче хард-диска), или изменљиви (нпр. ЦД-ови).

Софтвер ниског нивоа који оперативном систему омогућава приступ и управљање одређеним хардвером, нпр. графичком картом или штампачем. Мора се, бар по неким деловима, изводити понаособ за сваку комбинацију комада хардвера и оперативног система, како би једно с другим могло функционисати.